Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "WTO". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Uvod

1. Nastanak WTO............................................................................................................4

1.1.Odnos WTO i GATT-a................................................................................................4

1.2.Svetska trgovinska organizacija..................................................................................5

1.3. Razlike između GATT-a i WTO................................................................................5

2.Organizacija struktura WTO.....................................................................................5

2.1.Direktor WTO.............................................................................................................6

3.Uloga WTO...................................................................................................................6

3.1.Funkcija WTO.............................................................................................................7

3.2.Glavni ciljevi WTO.....................................................................................................7

3.3.Principi WTO..............................................................................................................7

3.3.1.Trgovina bez diskriminacija-zasnovana na poštovanju klauzule.............................7

3.3.2.Transparentnost........................................................................................................7

3.3.3.Slobodna trgovina....................................................................................................8

3.3.4. Predvidljivost i sve veći prisup tržištima................................................................8

3.3.5. Promovisanje lojalne konkurencije.........................................................................8

4.Finansiranje Svetske trgovinske organizacije.......................................................... 8

5.Položaj malih i nerazvijenih zemalja u WTO..........................................................10

5.1.Pregovori Srbije i WTO-a.........................................................................................11

5.2.Osnoven prednosti članstva u WTO-u bitne za Srbiju..............................................11

6.Ministarske konferencije WTO.................................................................................12

6.1.Singapurska ministarska konferencija.......................................................................12

6.2.Ženevska ministarska konferencij.............................................................................12

6.3.Sijetelska ministarska konferencija...........................................................................12

6.4.Doha ministarska konferencija..................................................................................12

6.5.Kankunska ministarska konferencija.........................................................................13

6.6.Hongkonška ministarska konferencija.......................................................................13

Zaključak........................................................................................................................14

Literatura.......................................................................................................................15

Uvod

Međunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom prilikom prelaze međunarodno priznate granice ili teritorije . U većini zemalja ona stvara značajan deo BDPa. Iako se međunarodna trgovina obavlja tokom dobrog dela istorije čovečanstva, ona je tokom poslednjih nekoliko vekova dobila na ekonomskom, društvenom i političkom značaju. Industijalizacija je unapredila prevoz, globalizacija, multinacionalne korporacije...takođe imaju značajan uticaj. Rast obima međunarodne trgovine je osnov procesa globalizacije. Međunarodna trgovina je takođe i grana ekonomije, i zajedno sa međunarodnim finansijama, čini širu disciplinu poznatu kao međunarodni ekonomski odnosi. Regulisanje međunarodne trgovine se tradicionalno rešavalo bilateralnim sporazumima između zemalja.

Pod uticajem merkantilizma, tokom predhodnih vekova mnoge zemlje su održale visoke carine i mnoge druge prepreke međunarodnoj trgovini. U 19. veku, naročito u Velikoj Britaniji, slobodna trgovina je dobila na značaju. U godinama nakon II svetskog rata, multilateralni ugovori, kao što su GATT i STO nastoje da regulišu svetsku trgovinu. Pored njih, postoje i regularni multilateralni ugovori , kao što su Evropska unija, MERCOSUR u Južnoj Americi, ili NAFTA između SAD, Kanade i Meksika. Ekonomska istorija je nedvosmisleno pokazala da međunarodna trgovina ( i međunrodni ekonomski odnosi uopšte) doprinose ekonomskom rastu nacionalnih ekonomija. Kad se razvijaju međunarodni ekonomski tokovi raste i svetska privreda. Kad nastupi vreme ekonomskih kriza, međunarodni odnosi se ograničavaju, što dodatno „pojačava” već postojeće probleme. U godinama nakon II svetskog rata, nakom više decenija smenjivanja ratova i ekonomskih kriza, postalo je jasno da je potrebno stvoriti institucije međunarodnog ekonomskog poretka koje će podsticati međunarodne ekonomske tokove, a time i ekonomski rast i razvoj. U skladu sa tim, javila se potreba liberalizacije trgovinskih sistema ( uklanjanje uvoznih ograničenja, koja su u to vreme bila na znatno visokom nivou). Na međunarodnoj konferenciji o trgovini i zaposlenosti, održanoj u Havani ( Kuba) 1948.godine, započeli su pregovori o trgovinskoj liberalizaciji ( potpisan je Opšti sporazum o carina i trgovini-GATT) i potpisana je povelja o osnivanju Međunarodne trgovinske organizacije. Međutim, povelja nije ratifikovana u kongresu SAD i parlamentima još nekih država, zbog čega Međunarodna trgovinska organizacija nije osnovana prva. Tako je GATT ostao jedini sporazum koji je regulisao međunarodnu trgovinsku politiku sve do 1994. godine kada je postignut dogovor o osnivanju Svetske trgovinske organizacije-WTO(srp. STO).

...

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]